Na osnovu člana 84. Zakona o nasleđivanju ne može imati pravnu snagu svojeručnog testamenta pismeno nazvano "zabeleška" koje je sačinio ostavilac a iz koga proizilazi da je jednoj svojoj kćerki samo preporučio da se ne prihvati nasleđa na stanu koji je njegovo vlasništvo.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismeno - "zabeleška" koju je ostavilac sačinio, predstavlja svojeručni testamenat ostavioca...
Drugostepeni sud je odbio, kao neosnovanu, tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu.
Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno.
Kako je tužilja - kćerka pokojnog, pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano "zabeleška" koju je ostavilac sačinio, to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku.
Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom - stanom i ko će biti naslednik. Iz pomenute "zabeleške" proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj - drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina, pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testament ostavioca.
(Presuda Opštinskog suda u Užicu, P. br. 270/02 od 1. 9. 2002. i Presuda Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 598/03 od 10. 4. 2003)
